Snovi su jedan od najzanimljivijih fenomena ljudskog mozga, a ipak o njima znamo iznenađujuće malo. Dok jedni tvrde da su snovi „prozor u nesvesno“, drugi smatraju da predstavljaju samo nusprodukt moždanih procesa tokom spavanja. Ipak, postoje neke zanimljive činjenice koje se često previđaju:
- Većinu snova zaboravimo u prvih pet minuta nakon buđenja. Koliko puta ste se probudili sa osećajem da je „bilo nešto zanimljivo“, ali niste uspeli da se setite detalja? Istraživanja pokazuju da preko 50% snova nestane iz sećanja odmah nakon otvaranja očiju, a već posle deset minuta, ta brojka raste na 90%.
- Tokom spavanja ‚paralizovani‘ smo iz bezbednosnih razloga. Mozak na kratko „isključuje“ aktivnost mišića kako ne bismo previše skakali, šetali ili mahali rukama u snu i tako se povredili. Ipak, ponekad ta paraliza može da potraje i nakon buđenja, što nekima izaziva osećaj „noćne more na javi“.
- Svi sanjamo, čak i oni koji tvrde da to ne čine. Naučnici ističu da svaki čovek ima po nekoliko snova svake noći, samo što ih mnogi ne pamte. Čak i bebe u majčinom stomaku pokazuju moždanu aktivnost nalik snovima.
- Snovi mogu poslužiti kao inspiracija. Mnoga umetnička i naučna otkrića navodno su „došla u snu“. Pol Makarni je prvi put čuo melodiju „Yesterday“ upravo u snu, a naučnik Fridrih Kekule je strukturu molekula benzena otkrio sanjajući zmiju koja grize sopstveni rep.
Bilo da u njima tražimo duboke poruke ili ih shvatamo samo kao zabavnu noćnu avanturu, snovi su važan deo našeg mentalnog života. Sledeći put kada otvorite oči, pokušajte da se odmah setite barem jednog detalja – možda u njemu krije neka genijalna ideja!
Advertisements