Kada kažem kolonizacija, zamišljam besne špance sa isukanim sabljama kako ubijaju nedužne native ljude. A u stvari, radi se o procesu proširivanja granica poznatog sveta uz korišćenje tada ili sada dostupnih metoda bezbednosti. Naravno da ne podržavam ubijanje, da neko ne razume pogrešno ovu misao. Ali uz tada dostupno znanje i trenutni status svesti, oni drugo i nisu mogli da urade.
Ok. Gledamo u nebo. A nismo rešili osnovne boljke našeg društva. I dalje zarad kapitala uništavamo svoju životnu okolinu na najokrutnije načine, iako nam je poznato i merljivo koliko štete nanosimo. Navešću par primera, kada sam već pomenuo. Da shvatite ulogu pojedinca u ovome.
Svi ste bar jednom kupili plastične čaše za jednokratnu upotrebu. Znate li da ste korišćenjem istih stvorili otpad, kome je potrebno 450 do 1000 godina da se razgradi. To znači da ste nenamerno zagadili zemlju izmedju 5 i 10 generacija nakon Vas. I sad, kreće ono klasično Srbijansko „Ih, baš će moje čaše da zagade okolinu“. Ako ste ovo pomislili, žao mi je što to moram ja da vam kažem, ali deo ste skupa ljudi koji nije dosegao granicu svesti da mu je ekologija bitna, tako da ste deo problema vaše dece, vaših unuka, praunuka i svih vaših potomaka.
Za vreme naših života ne bi trebalo previše promena da osetimo, sem čestih poplava, intezivno jakih toplotnih i hladnih talasa. Neke vrste biljnog i životinjskog sveta mestimično će nestati zato što neće imati vremena da se evolutivno prilagode rastu po novim pravilima, dok će sledeće generacije svedočiti masovnim pomorima biljnih i životinjskih vrsta. Da, to su opet naša deca i naši unuci. Zar zaista želimo da im ostavimo ubijen svet?
Šta mi možemo uraditi po tom pitanju?
Možemo konačno demistifikovati nukelarnu energiju i generalno radijaciju. Uvesti ove pojmove malo detaljnije u škole, da naredne generacije imaju šansu da razumeju ono što je nama običnim ljudima prolazilo kroz prste zajedno sa peskom vremena. Treba shvatiti, da je radijacija svuda oko nas. Da nije opasna u toj meri kao što pola sveta govori. Da banlizujem. Vaša vatrica koja pucka iz kamina je u stvari proces u kome se ZRAČI toplota. DA, TOPLOTA JE ZRAČENJE. Dr. Ivković je napisao jedan genijalni tekst na ovu temu. Pročitajte ga ovde.
Treba napraviti nove nuklearne elektrane uz korišćenje savremenijih tehnologija nadzora. U potpunosti obustaviti snabdevanje električnom energijom iz elektrana na ugalj i bilo kavu drugu vrstu fosilnih goriva.
Na taj način smanjiti cenu električne energije i zaštiti prirodu od nepotrebne emisije gasova. Ukinuti i razrušiti derivacione hidrocentrale.
Kad smo kod cene električne energije, zamislite da u Srbiji vozite elektromobil. Bez povlašćene cene električne energije. Vi biste jedno punjenje tog automobila na kućnoj mreži platili kao 50 litara dizela. A prešli biste manje kilometara.
Nego rasplinuh se. Doduše moralo je. Da bih uopšte krenuo da mozgam na temu napuštanja ove i formiranju nove kolonije.
Kolonizacija
NASA je pre par dana objavila plan njihovog sletanja na Mars. Impresivno nema šta. Verujem da i Elon Musk neće čekati dugo pre nego što objavi konkurentniji i brži plan za sletanje 🙂 .
Nisam naučnik, da napomenem. I ovde izlažem isključivo svoje viđenje situacije dok se trudim da maksimalno zamislim sve promenljive koji će pioniri na ovakvom putovanju morati da predvide.
Međuplanetarno putovanje za sonde i nije neki problem, mora se razmišljati samo o zaštiti elektronike i o dovoljno dobrom mehanizmu napajanja. Ali kod ljudske posade imate dosta parametara.
Pošto mi nismo previše stručni da razglabamo dubinski, hajde da kažemo da su rešili problem generisanja kiseonika bez potrošnje vode (elektroliza). Da su rešili štit koji će zaštiti posadu od svemirske radijacije. Da su rešili ishranu i održavanje kondicije za vreme trajanja putovanja. Da su rešili metod sletanja, zato što sumnjam da će u vozilu koje ih dovelo do Marsa zbog svega što mora da se ponese fizički biti moguće sletanje. I ako su rešili bazu na Marsu.
Baza ili prva kolonija
Baza mora imati dobar izvor energije. Pretpostavka je da će koristiti solarne panele (koji su teški, glomazni i potrebno je puno akumulatora za skladištenje za vreme kada nema sunca, tako da ne vidim kako je ovo izvodljivo ). Potrebno je da imaju vodu (tj. da ima vode na Marsu), za elektrolizu vode, tj. zbog kiseonika. Sada se mora obezbediti proizvodnja hrane. Znači potrebno je kultivisati neko parče tla Marsa.
Pošto mi naše plodno tlo shvatamo zdravo za gotovo, nismo svesni koliko života ima u maloj na izgled sterilnoj grudvici zemlje. Ta ista grudvica zemlje nekako mora da se dostavi u tlo Marsa, kako bi se iste vrste bakterija tamo razvile, i stvorile eko sistem u kom bi tek nakon prilagođavanja krenule neke biljke da rastu. Nama je ovo bitno zbog proizvodnje hrane i kiseonika.
Zaključak
Da, ovo je sada malo već naučna fanstastika. Ali napisao sam sve ovo zato što se na grupi povela diskusija da se tamo ide zbog kapitala, da se sve isključivo radi zbog novca. I da ćemo mi opet uništiti još jedan svet. Ja iskreno smatram da ovim kolonijama neće prošetati običan čovek, bar 100 godina od prvog sletanja. Tu će sve biti visoko stručni ljudi, koji će deo po deo teraformirati površinu Marsa. Prve generacije Marsovaca, biće deca tih naučnika, koja mogu biti i sledeći skok na evolutivnoj lestvici, zato što će biti rođeni pod drugačijim uslovima. Biće deca visoko inteligentnih roditelja. Ujedno stvoriće tehnologiju za širenje i na druge planete.
E sad. Da li mi zaslužujemo to širenje ili ne? Pitanje na koje bi svako imao odgovor. Ali činjenica je da kako god, ili šta god rekli, širenje je neizbežno. Oni koji oštro govore protiv civilizacije imaće kao glavni adut upravo gore obrađenu temu zagađenja. kako uništavamo sve pred sobom i kako je neprirodno to što mi radimo. Zašto uništiti još jednu planetu? Ubijamo životinje. Ubijamo se međusobno. Nismo spremni.
Na žalost jesu tvrdnje tačne ali u isto vreme i netačne. Paradoks proizilazi upravo iz našeg evolutivnog procesa. Sve se bori za svoje mesto u lancu ishrane. Mi smo svoje mesto našli tu, kao dominantna vrsta, vrsta koja ima merljiv uticaj na kompletan eko sistem jedne planete. Velike životinje jedu male, veće pojedu njih. A oni najsitniji organizmi kasnije razlože ostatke svih. Nema tu uzvišenog dobra ili zla. Sve je jednostavno „tako“.
Širićemo se i dalje, rušićemo, gradićemo, ubijaćemo. Ako prestanemo, nestaćemo.
Link do grupe „Nauka“ na fejsu, je ovde!